NaslovnicaCrna Gora i EUUspješne EU pričePomoć Evropske unije za vrijeme pandemije korona virusa

Pomoć Evropske unije za vrijeme pandemije korona virusa

Pandemija korona virusa pokazala nam je, više nego ikad ranije, koliko je integracija u Evropsku Uniju važa, te da, iako još nije članica, Crna Gora zna da pripada evropskoj porodici i da pomoć neće izostati.

Osim novčane pomoći, zahvaljujući ranijim ulaganjima Evropske Unije u nauku i tehnologije, Crna Gora je sada bila spremnija da se suoči s pošasti kakva je pandemija.

Na samom startu pandemije korona virusa, činilo se kao da je Crna Gora prepuštena samoj sebi, a dio javnosti je komentarisao da je pomoć Evropske unije zakazala.

Ipak, nije izostala.

To što se činila nepravovremena, kako je za Novu M kazala bivša ministarka evropskih integracija Gordana Đurović, samo je stvar percepcije.

„Evropska unija se tradicionalno kritikuje kao sistem koji sporo donosi odluke, ali ova kriza je pokazala da, iako sistem javnog zdravstva nije zajednička evropska politika, EU je poslije svega par sedmica zatečenosti negativnim razvojem zdravstvene krize kako u zemljama članicama, tako i u okruženju, reagovala na način koji ona zna, a to je realokacijom raspoloživih budžetskih sredstava u okviru budžeta EU za 2020. godinu“, kazala je Đurović.

U paketu podrške našle su se budžetske smjernice i za naš region, odnosno Crnu Goru.

„Dio je direktna budžetska podrška, dio su grantovi za medicinsku opremu, dio Ipa realocirana sredstva, a dio naredne povoljne kreditne linije u okviru makrofinansijske pomoći. Mi kao država koja koristi euro kao valutu, očekujemo da zbog svoje veličine i otvorenosti, EU ima dodatni senzibilitet za naše potrebe u narednom periodu“, objasnila je Đurović.

U komunikaciji i koordinaciji Operativnog štaba sa Evropskom komisijom i Delegacijom Evropske unije u Crnoj Gori, dogovoren je paket pomoći, koji je uključivao tri miliona eura hitne pomoći za nabavku medicinske opreme i 50 miliona eura dugoročne pomoći za sanaciju ekonomskih i socijalnih posljedica krize.

Jasno je, kako je navela Đurović, da pomoć Unije nije izostala.

„Iz IPA-e ćemo imati direktnu budžetsku podršku, kada se odvoje dogovorena sredstva za dvije klinike i za jačanje kapaciteta Instituta za javno zdravlje. To su stvari koje su sada definisane kao prioriteti“, poručila je Đurović.

Evropska unija je bila pojedinačno najveći donator Crnoj Gori za vrijeme pandemije koronavirusa. Ranije ulaganje Evropske Unije u nauku u Crnoj Gori, istraživanje i najnovije tehnologije, međutim, sada je dalo rezultata, pa je Crna Gora, zahvajući tome, pokazala je sposobna da se suprotstavi i pošasti kakva je korona virus.

„Evropska Unija je jako puno ulagala u Crnu Goru u proteklom periodu. Mogu da pomenem samo neke od projekata, koji su nama jako bliski, a to je da je EU uložila značajna sredstva u opremanje tri nove laboratorije u Tehnopolisu u Nikšiću, vrijednosti od oko milion eura, koje će pomoći našoj inovativnoj zajednici, da izlazi sa novim proizvodima i uslugama na tržište i eventualno kroz nove programe podrške izađu na evropsko tržište“, rekao je Velibor Bošković iz Naučno-tehnološkog parka Tehnopolis.

Podrška Evropske unije se, navodi Bošković, u doba Kovid 19 krize, ogledala i kroz saradnju sa pojedinim ambasadama država članica Evropske Unije.

„Ono što moram da napomenem je da smo mi u proteklom periodu, uz podršku i pojedinih ambasada država članica EU, ali uz podršku Vlade Crne Gore, NKT i Ministarstva nauke, koordinirali kompletnom 3D štampom u Crnoj Gori, za podršku našem zdravstvenom sistemu, proizvodnji zaštitinih vizira, specijalizovanih maski i pojedinih djelova zaštitne opreme“.

Pandemija koronavirusa, zaključio je Bošković, dodatno je utvrdila ono što smo znali – da Crna Gora pripada evropskoj porodici, te da pomoć neće izostati ni u najizazovnijim vremenima.

Reportaža je nastala u okviru projekta EU4ME, koji finansira Evropska unija.

Ivana Popović, Nova M

Odobreno 30 projekata u okviru Drugog poziva Interreg Programa Dunavskog regiona

Na VI sastanku Odbora za nadgledanje Interreg Programa Dunavskog regiona, koji je održan 17. i 18. decembra 2024. godine u Zagrebu, za finansiranje je...

Oglas za tri pozicije u Zajedničkom sekretarijatu programa Interreg IPA Južni Jadran

Upravljačko tijelo programa saradnje Interreg IPA Južni Jadran objavilo je oglas za tri radna mjesta u okviru Zajedničkog sekretarijata u Bariju, Italija: Projektni službenik...

Nikšić i Lavov ušli u uži izbor za titulu Evropske prijestonice kulture 2030. godine

Žiri od deset nezavisnih eksperata preporučio je Nikšić i ukrajinski grad Lavov za titulu Evropske prijestonice kulture 2030. godine. To, međutim, ne znači da...

ZA SLABOVIDE