Infrastruktura, saradnja i poštovanje prirode ključni su preduslovi za održivi razvoj turizma, poručeno je tokom panela održanog u okviru prvog dana četvrtog Foruma Strategije EU za Jadransko-jonski region (EUSAIR).
Čevtrti Forum, koji zajednički organizuju Crna Gora i Evropska komisija uz podršku strateškog projekta EUSAIR Facility Point, otvoren je danas u Budvi i biće održan tokom dva dana, pod sloganom „Integracija ljudi, razvoj regiona“.
Na panelu pod nazivom „Rješavanje sezonskih problema u Jadransko-jonskom regionu kroz razvijanje održivog i visoko-kvalitetnog turističkog proizvoda“, crnogorski ministar turizma i održivog razvoja, Pavle Radulović, podsjetio je da je postojeća Strategija razvoja turizma usvojena 2008. za period do 2020. i da je sasvim usklađena sa principima održivog razvoja.
„Iako smo mala zemlja u srcu Sredozemlja, Crna Gora je relativno nenaseljena zemlja i prekomjerna gradnja nikad nije bila namjera. Činjenica da imamo pet nacionalnih parkova govori dosta o tome da smo uvijek imali na umu očuvanje onog što nam je dala priroda“, rekao je Radulović.
Naglasio je da je koncentracija turističke djelatnosti i dalje veoma prisutna na jugu, ali da je radikalno povećan obim turizma na sjeveru, uz povećanje do 50 odsto. Ministar Radulović je naglasio da je infrastruktura ključna za sve vrste razvoja.
Albanski ministar turizma i okoline Blendi Klosi ocijenio je da zemlje regiona imaju kulturno nasleđe i prirodno bogatstvo koje treba iskombinovati i dobiti održivi razvoj turizma. Rekao je da Vlada Albanije podržava dva glavna stuba u turističkoj privredi, a to je investiranje u brendirane hotele sa pet zvjezdica i poboljšanje agroturističke privrede.
Državna sekretarka u Ministarstvu ekonomskog razvoja i tehnologije Slovenije, Eva Štraus Podlogar, kazala je da je turizam za slovenačku prirodu veoma bitan, jer 13 odsto BDP-a te države čini turizam. Kako je rekla, Slovenija želi rast i razvoj, ali održivi.
Šef jedinice za makroregione iz Evropske komisije, Žan-Pier Halkin, naglasio je da treba imati na umu da se priča o EU ne tiče samo političke saradnje, već i ekonomske integracije. „Radeći na ta dva stuba možemo ostvariti uspjeh. Brojke pokazuju da je turizam jedan od ključnih sektora u koje treba da uložimo, jer ima potencijal za rast i otvaranje novih radnih mjesta“, dodao je on.
U okviru EUSAIR-a održan je i panel na temu održive akvakulture i ribarstvara u Jadransko-jonskom regionu i izazova i mogućnosti.
Državni sekretar u crnogorskom Ministarstvu poljoprivrede i ruralnog razvoja, Đuro Žugić, ocijenio je da je situacija u Sredozemlju alarmantna kad su u pitanju ribarski resursi i da treba imati na umu specifičnosti zemalja poput Crne Gore, jer je udio ribarske aktivnosti Crne Gore na Jadranu manji od jedan odsto, dok se država služi sa samo 30 odsto kapaciteta ribarske flote.
“Želimo da očuvamo naš riblji fond i prepoznatljivost i specifičnost našeg ribarstva. Imamo velike planove i želimo da sprovedemo mjere vezane za očuvanje resursa, smanjimo nezakonito ribarstvo. U dugoročnom smislu, možemo očekivati efikasan i kompetitivan sektor ribarstva na zajedničkom tržištu, kad postanemo članica EU”, naveo je Žugić. Prema njegovim riječima, Crna Gora ne može biti konkurenta po količinama i vidi šansu u kvalitetu i pravljenju novih proizvoda organskog porijekla, koji su zanimljivi tržištu.
Šef Jedinice za strategije morskog basena, regionalnu pomorsku saradnju i pomorsku bezbjednost iz Evropske komisije, Hristos Ekonomu, istakao je da DG MARE ima fond za ribarstvo, u okviru kog je za period 2014-2020 na raspolagaju dvije milijarde eura, dok za sve države koje nijesu članice EU, imaju konkretne instrumente za pretpristupnu pomoć i prilike za primjenu standarda u ovoj oblasti. Jadransko-jonski region, kako je rekao, nije izolovan, i saradnja postoji unutar Mediterana. On je, govoreći o privlačnosti sektora ribarstva i akvakulture za mlade, rekao da se čini da postoji veliki procenat mladih koji jesu zainteresovani za akvakulturu, dok je interesovanje u slučaju ribarstva na nešto nižem stepenu.
Zamjenica grčkog ministra ruralnog razvoja i hrane, Olmpija Teligioridu, predstavila je iskustva i izazove u njenoj zemlji, navodeći da u Grčkoj ima skoro 15.000 ribarskih brodova, kao i da ta država ima najveću ribarsku flotu na nivou EU. „Nijesmo u prilici da uspostavimo organizaciju udruženja proizvođača, što bi pomoglo da prevaziđemo problem. Postoji namjera da se posveti veća pažnja određenim vrstama ribe, a već imamo na snazi posebna i sezonska ograničenja sa planom upravljanja, kako bi se zaštitio riblji fond i obnovljivost našeg ribarstva”, kazala je ona.
U Bosni i Hercegovini, kako je rekao zamjenik ministra spoljne trgovine i ekonomskih odnosa, Mate Franjičević, postoji duga tradicija bavljenja slatkovodnim ribarstvom, imajući u vidu da BiH nema dugu morsku obalu. Istakao je da je u BiH, uz odlične pretpostavke za dalji razvoj ribarstva, potreban afirmativniji odnos relevantnih institucija u smislu snažnijeg podsticaja razvoja ove djelatnosti. “BiH ima kompleksnu ustavnu strukturu i često nije jednostavno doći do konzensusa o stvarima koje su nužne da bi se progovorilo jednim glasom i prema EU koja je namijenila fondove”, dodao je on.
Učesnici panela su ukazali i na problem plastike na Jadranu i apelovali na sve da doprinesu smanjenju količine plastike u moru.
“Želimo čisto Jadransko i Jonsko more, takvim smo ga naslijedili i velika je obaveza da ga ostavimo čistim našim potomcima. Ekonomija se trudi da što više iskoristi resurse, a ekologija da ih zaštiti i čini se da još nijesmo našli balans između te dvije grane i moramo to da uradimo u budućnosti”, poručio je Aleksandar Joksimović sa kotorskog Instituta za biologiju.
GENERALNI SEKRETARIJAT VLADE
