Strategija proširenja za Zapadni Balkan koju su danas predstavili visoka predstavnica za vanjsku i bezbjednosnu politiku EU Federika Mogerini i evropski komesar za susjedstvo i pregovore o proširenju Johanes Han u Strazburu evropskim parlamentarcima, nudi vjerodostojnu perspektivu proširenja uz nastavak intenzivnih reformi u regionu.
Ova Strategija ima poseban značaj za Crnu Goru jer, po prvi put, daje vremenski horizont i potvrđuje konzistentnost u stavu EU da proces ostaje u potpunosti zasnovan na individualnim zaslugama, uz nastavak ekspertske, tehničke i finansijske podrške u ispunjavanju obaveza na evropskom putu.
Strategija ukazuje na potrebu da sve države regiona nastave sa sprovođenjem sveobuhvatnih i uvjerljivih reformi u ključnim oblastima, vladavini prava, ekonomskom razvoju, regionalnoj saradnji i procesu pomirenja, koje je Crna Gora i sama prepoznala i u kojima već ostvaruje vidljive rezultate.
Predstavljajući Strategiju na sjednici Evropskog parlamenta u Strazburu Mogerini je poručila da je Zapadni Balkan dio Evrope, jer sa članicama EU dijeli istoriju i kulturno nasleđe, interese i šanse, i da je jasno da će dijeliti i istu budućnost u okviru EU.
„Vidjeli smo dosta reformi u regionu i odlučnost koja nam pokazuje da su lideri i ljudi na Balkanu napravili izbor – da uvedu svoje zemlje u EU. Danas im poručujemo da smo i mi napravili isti izbor. Jasno je da 2025. godina nije rok, već perspektiva, koja je realistična da zemlje koje pregovaraju završe pregovore, ali i one koje će tek početi pregovore“, rekla je Mogerini.
Komesar Han je poručio je da je ovo istorijska šansa za region i perspektiva za sve zemlje Zapadnog Balkana. „Ne govorimo o datumu nego o perspektivi. Postoji mogućnost da neka od zemalja i prije ovog datuma pristupi EU, što je ambiciozan plan. Predstoji još dosta posla, ali očekujem da je ovo pozitivan momenat, motivacija i optimizam, kako bi svi uradili domaći zadatak, uključujući i EU“, naveo je Han.
SAŽETAK
U Strategiji se navodi da je evropska perspektiva Zapadnog Balkana jasna i nedvosmislena, a da će EU, kroz taj dokument, biti u mogućnosti da pruži jasnu podršku tom cilju. Podsjeća se da politika proširenja EU mora biti sastavni dio šire strategije za jačanje Unije do 2025. koju je predsjednik EK Žan-Klod Junker iznio u govoru o stanju Unije iz septembra 2017. godine.
EK je u dokumentu ocijenila da zemlje Zapadnog Balkana sada imaju istorijsku priliku da čvrsto i nedvosmisleno vežu svoju budućnost za EU, i ukazala da će sada morati da psotupaju odlučno. Kako se dodaje, pristupane jeste i ostaće proces zasnovan na zaslugama koji u potpunosti zavisi od objektivnog napretka koji postiže svaka država, a zemlje mogu sustići ili prestići jedna drugu u zavisnosti od ostvarenog napretka.
Ističe se da bi Crna Gora i Srbija, uz snažnu političku volju, održive reforme i rješenja sporova sa susjedima, potencijalno mogle biti spremne za članstvo do 2025.
Ukazuje se, međutim, da zemlje Zapadnog Balkana, u cilju ispunjavanja uspostavljenih kriterijuma za članstvo, moraju sprovesti sveobuhvatne reforme u ključnim oblastima. Vladavina prava, temeljna prava i upravljanje moraju biti ojačani, funkcionisanje demokratskih institucija ozbiljno poboljšano, a reforma pravosuđa, borba protiv korupcije i organizovanog kriminala, kao i reforma javne uprave, treba da pruže stvarne rezultate.
Ocijenjeno je i da vlade država Zapadnog Balkana moraju obezbijediti sveobuhvatnije reformske procese koji će uključiti sve zainteresovane strane i društvo.
“Vladavina prava se mora značajno ojačati. Danas države (ZB) pokazuju jasne elemente zarobljenosti uključujući veze sa organizovanim kriminalom i korupcijom na svim nivoima vlasti i administracije, kao i jaku isprepletanost javnih i privatnih interesa. Sve ovo hrani osećaj nekažnjivosti i nejednakosti. Postoji i široko političko uplitanje u rad medija i njihova kontrola“, navedeno je u Strategiji.
Iz EK su upozorili da su kritični djelovi ekonomija u regionu nekonkurentni, s previše bespotrebnog političkog uplitanja i nerazvijenim privatnim sektorom, kao i da se Zapadni Balkan trenutno ne može smatrati funkcionalnom tržišnom ekonomijom niti sposobnim da se nosi sa konkurentskim pritiskom i tržišnim snagama u Uniji. Ekonomske reforme, navodi se u dokumentu, je važno sprovoditi energično i baviti se pitanjima strukturnih slabosti, slabe konkurentnosti i nezaposlenosti.
U Strategiji je ukazano da i dalje postoje važni bilateralni sporovi između zemalja u regionu koji ostaju neriješeni i poručeno da EU neće prihvatiti da uvozi te sporove i nestabilnosti koju oni mogu podrazumijevati.
U dokumentu se navodi da će EU značajno povećati svoju podršku procesu transformacije na Zapadnom Balkanu, a da je Komisija u tom dijelu predvidjela Akcioni plan za podršku transformaciji Zapadnog Balkana, koji uključuje šest ključnih inicijativa koje se bave specifičnim područjima od interesa kako za EU, tako i zemlje Zapadnog Balkana. Dodaje se i da EU mora biti spremna da dočeka nove članice, imajuči u vidu i institucionalnu i finansijsku perspektivu.
Komisija će pripremiti procjenu uticaja u ključnim politikama prije samog pristupanja, a kako bi se osigurala adekvatna sredstva za podršku ovoj strategiji i kontinuirani put ka članstvu, Komisija predlaže postepeno povećanje finansiranja u okviru Instrumenta za pretpristupnu pomoć (IPA).
Ističe se da lideri u regionu ne smiju ostaviti prostor za sumnju u njihovu stratešku orjentaciju i posvećenost, jer su oni ti koji na kraju moraju preuzeti odgovornost za pretvaranje ove istorijske mogućnosti u stvarnost.
„Pridruživanje EU je izbor. Za to je neophodan politički i društveni konsenzus i podrška srca i umova ljudi. Ne može postojati dvosmislenost lidera o tome gdje pripada Zapadni Balkan kao i u kojem pravcu ide. Sada je na vlastima država, uz podršku njihovih društava, da preuzmu vlasništvo (nad procesom) i da ispune dobro poznate uslove za pristupanje. Da bi ambiciozni najbolji scenario postao realnost, akcija se mora preduzeti sad“, kaže se u Strategiji.
Strategiju možete preuzeti ovdje.
