Crna Gora će, sprovođenjem politika iz Poglavlja 20 – Preduzetništvo i industrijska politika, unaprijediti konkurentnost preduzeća, olakšati pristup evropskom tržištu i doprinijeti razvoju moderne, inovativne privrede, na principima održivog razvoja, ocijenila je šefica za to pregovaračko poglavlje, Maja Jokanović.
Jokanović je kazala da će crnogorska preduzeća osjetiti brojne benefite kroz sprovođenje mjera i aktivnosti iz Poglavlja 20, koje su u najvećoj mjeri usmjerene na unapređenje poslovnog okruženja i jačanje konkurentnosti privrede.
Ona je podsjetila da Evropska unija (EU) naglašava značaj preduzetništva i industrije za ekonomski razvoj, što uključuje smanjenje administrativnih barijera, optimizaciju zakonske regulative i stvaranje povoljnijih uslova za poslovanje.
„U svim ovim oblastima se u različitim sferama već u kontinuitetu sprovode brojne aktivnosti na stalnom unapređenju poslovnog ambijenta i detaljnom razmatranju svih potencijalnih prepreka u poslovanju preduzeća“, rekla je Jokanović u intervjuu agenciji Mina-business.
Prema njenim riječima, poseban akcenat stavljen je na eliminaciju biznis barijera sa kojima se susrijeće poslovna zajednica kroz konkretne aktivnosti i međuresornu saradnju, dok je Program za suzbijanje neformalne ekonomije usmjeren na smanjenje njenog udjela u privredi, na kom planu je utvrđen cijeli set mjera za pojednostavljenje poreske administracije, podršku tranziciji u formalnu ekonomiju, te unapređenje elektronskih usluga i institucionalnih kapaciteta.
Jokanović je navela da je jedan od ključnih koraka i važan instrument politika u ovom poglavlju usvajanje Zakona o rokovima izmirenja novčanih obaveza, koji reguliše kašnjenja u plaćanju u komercijalnim transakcijama.
„Ova mjera će zaštititi mikro, mala i srednja preduzeća, koja su često najugroženija zbog problema nelikvidnosti. Primjena ove direktive, uz ostale mjere, smanjiće rizike blokada računa, i omogućiti veću zaštitu sektoru mikro, malih i srednjih preduzeća, koja su najviše pogođena neizmirenjem novčanih obaveza u roku, s obzirom na ograničen pristup izvorima finansiranja i nešto većim troškovima finansiranja“, objasnila je Jokanović.
Sve ove aktivnosti, kako je poručila, doprinose stvaranju fer i konkurentnog poslovnog ambijenta, povećanju zaposlenosti i investicija, uz poseban fokus na podršku sektoru mikro, malih i srednjih preduzeća, koja su ključni stub privrede Crne Gore.
Ona je saopštila da je Crna Gora ostvarila značajan napredak u okviru Poglavlja 20, što je potvrđeno u izvještaju Evropske komisije (EK) za ovu godinu.
„Posebno su istaknuti rezultati implementacije u ključnim oblastima poglavlja u podršci jačanju prerađivačkih kapaciteta i modernizaciji industrije, razvoju inovacione infrastrukture, podršci start up-ovima i malim i srednjim preduzećima, kao i u digitalnoj transformaciji i daljem razvoju industrije na principima održivog „zelenog“ poslovanja“, navela je Jokanović.
Sumiranjem rezultata realizacije Industrijske politike za period od 2019. do prošle godine, evidentan je fokus na aktivnostima investicija u sektorima energetike, ICT infrastrukture, finansijske podrške privredi u vidu kredita, faktoringa i garantnih šema, grantova za samozapošljavanje, a značajna ulaganja su izvršena i u obrazovanje i sticanje vještina za konkurentnost industrije, grantove za saradnju privrede i nauke.
„U cilju usklađivanja sa EU okvirom Industrijske politike, implementirane su aktivnosti podrške razvoju zelene i cirkularne ekonomije, unaprijeđena digitalna transformacija preduzeća, obezbijeđena ponuda i razvoj inovativnih turističkih proizvoda i usluga i infrastrukture, kao i pristup tržištu kroz pojednostavljenje trgovinskih procedura i smanjenje tehničkih barijera trgovine“, podsjetila je Jokanović.
Analizom planiranih i realizovanih sredstava za petogodišnji period realizacije, od planiranih 1,49 miliona EUR za sprovođenje akcionih planova i realizaciju različitih programa, projekata i instrumenata podrške za razvoj industrije, utrošeno je 1,28 miliona, što predstavlja 85,95 odsto realizacije.
„Implementacijom nove Industrijske politike za period od ove do 2028. godine, koja je usvojena polovinom godine, nastaviće se sa aktivnostima na daljem rešavanju izazova u sektoru industrije na planu digitalne i energetske tranzicije, pristupa finansijama i investiranju, pametnom i održivom razvoju i pristupu regionalnom i EU tržištu“, dodala je Jokanović.
Takođe, kako je poručila, Crna Gora kontinuirano unapređuje sektor mikro, malih i srednjih preduzeća kroz sprovođenje strateških dokumenata koji su usmjereni na poboljšanje regulatornog okvira, smanjenje birokratije, optimizaciju troškova i digitalizaciju procesa registracije i elektronskih usluga administracije.
Posebna pažnja posvećena je jačanju institucionalne infrastrukture za podršku sektoru mikro, malih i srednjih preduzeća, od nacionalnog do lokalnog nivoa, kao i poboljšanju pristupa finansijama i podršci u tranziciji ka zelenoj agendi, kao i kontinuiranom razvoju specifičnih vještina kroz obuke i ciljane programe podrške.
„Prema posljednjem izdanju Indeksa politike malih i srednjih preduzeća, Crna Gora bilježi napredak u svim ključnim oblastima, uključujući inovacije, zelenu ekonomiju i javne nabavke, čime je dodatno unaprijeđen ambijent za dalji razvoj i unapređenje sekora malih i srednjih preduzeća, preduzetničkog učenja, ženskog preduzetništva“, navela je Jokanović.
Prema njenim riječima, svi ovi rezultati doprinijeli su da Crna Gora u potpunosti realizuje preporuke EK, čime će višegodišnji rad i zalaganje biti krunisan privremenim zatvaranjem pregovaračkog poglavlja 20 na Međuvladinoj konferenciji početkom naredne sedmice, što predstavlja značajan korak ka članstvu u EU.
Na pitanje da li su crnogorska preduzeća, i privreda generalno, spremni za usvajanje novih politika koje ovo poglavlje donosi, Jokanović je odgovorila da crnogorska preduzeća, uz podršku države, u značajnoj mjeri rade na jačanju svoje konkurentnosti i pripremi za prilagođavanje načelima preduzetničke i industrijske politike iz Poglavlja 20, kroz sveobuhvatnu finansijsku i nefinansijsku podršku privredi za unapređenje produktivnosti i profitabilnosti, kao i stimulisanje osnivanja novih biznisa.
Ona je rekla da se programskim linijama u okviru Programa za unapređenje konkurentnosti privrede u kontinuitetu sprovode aktivnosti usmjerene na podsticanje investicione aktivnosti.
„Dodatno bih napomenula da je kroz koncept pametne specijalizacije i međuresornu saradnju, realizacijom Programa za podsticanje inovacija u funkciji energetske efikasnosti u industriji pokrenut model bespovratne finansijske podrške za uvođenje inovacija i povećanje energetske efikasnosti u prerađivačkoj industriji, što dodatno osnažuje preduzeća za nastup na jedinstvenom tržištu EU“, rekla je Jokanović.
Ovo je samo dio mehanizama podrške koja su na raspolaganju našim preduzećima a glavne izazove može predstavljati prilagođavanje i usvajanje novih tehnologija i primjena inovacija, povećanje nivoa potrebnih znanja i vještina zaposlenih, kao i sveukupna pripremljenost za jaku konkurenciju na tržištu EU.
„Međutim, digitalizovani sistemi podrške i redovne konsultacije sa privrednicima olakšavaju primjenu ovih politika i programskih mjera podrške, omogućavajući crnogorskim preduzećima da iskoriste dostupne mehanizme za njihov dalji razvoj i rast“, rekla je Jokanović.
Na pitanje u kolikoj mjeri će Crnoj Gori biti na raspolaganju određena sredstva iz fondova EU u okviru ovog poglavlja, Jokanović je odgovorila da Crna Gora ima značajno iskustvo u korišćenju fondova EU kroz programe poput Programa za konkurentnost i inovacije CIP–EIP, Programa za konkurentnost preduzeća COSME i sada Program jedinstvenog tržišta (Single Market Programme).
„Učešće u ovim programima i u prethodnom periodu omogućilo je crnogorskim preduzećima ravnopravan pristup sredstvima i podršci za unapređenje konkurentnosti, inovacija i održivosti“, kazala je Jokanović.
Ona je objasnila da je potpisivanjem sporazuma za učešće Crne Gore u aktuelnom EU Programu Jedinstvenog tržišta (SMP 2021–2027), omogućeno učešće u tri stuba koji su ocijenjeni kao najrelevantniji za nas i to efikasnije unutrašnje tržište, konkurentnost i održivost malih i srednjih preduzeća i promocija interesa potrošača i obezbjeđivanje veće zaštite potrošača i bezbjednost proizvoda.
„Time se Crna Gora pridružila novom strateškom i integrisanom pristupu koji će evropskim malim i srednjim preduzećima omogućiti da u potpunosti iskoriste funkcionalno Jedinstveno tržište i ravnopravno sa evropskim malim i srednjim preduzećima apliciraju na pozive u okviru ovog programa, čiji je ukupni budžet 4,2 milijarde EUR“, precizirala je Jokanović.
Ujedno, kroz Evropsku mrežu preduzetništva (EEN), crnogorskim preduzećima je omogućeno pružanje pomoći za lakši pronalazak poslovnih partnera i uspostavljanje poslovne saradnje, pristup informacijama o pravnim aspektima i poslovnim regulativama EU, informisanje o programima podrške i priprema za bolje korišćenje raspoloživih EU fondova, transfer tehnologije i znanja i inovacije.
„Takođe, kroz prethodni COSME program omogućeni su i povoljni finansijski aranžmani, uključujući garancije malim i srednjim preduzećima sa ograničenim kolateralom, poput mladih, žena u biznisu i malih poljoprivrednih proizvođača i slično“, istakla je Jokanović.
Ona je objasnila da novi Program jedinstvenog tržišta pruža dodatne mogućnosti za zelenu tranziciju, energetsku efikasnost i razvoj socijalnog preduzetništvo i slične inicijative.
Dodatno, politika komplementarna sa Industrijskom i preduzetničkom politikom je i politika inovacija, koja je kroz implementaciju nacionalnih i međunarodnih programa i projekata podrške takođe veoma značajna za snažniju vezu privrede i inovacione zajednice.
„Sve ove aktivnosti, promovisane putem platformi poput biznis.gov.me i MontEENegro, omogućavaju preduzećima bolji pristup informacijama, podršci i tržištima, pripremajući ih za konkurenciju na evropskom tržištu“, naglasila je Jokanović.
Predstojeće obaveze Crne Gore u okviru Poglavlja 20, kako je kazala Jokanović, uključuju kvalitetnu i pravovremenu implementaciju Industrijske politike za period od ove do 2028. godine, kroz sprovođenje dvogodišnjih akcionih planova u skladu sa utvrđenim prioritetima digitalne transformacije i unapređenja inovativnih performansi preduzeća, kao i njihove transformacije ka zelenom i održivom poslovanju i bržu integraciju sa jedinstvenim tržištem EU.
„Izazovima za naredni period možemo smatrati potrebu daljeg kontinuiranog unapređenja poslovnog ambijenta, jačanja administrativnih kapaciteta za efikasnu implementaciju preduzetničke i industrijske politike, kao i sektorskih poltiika unutar ovog pregovaračkog poglavlja“, rekla je Jokanović.
Dodatno je značajno naglasiti i aspekt kontinuiranog dijaloga između privatnog i javnog sektora, uključivanje akademske zajednice i relevantnih stejkholdera kako bi svi mi zajedno doprinijeli kreiranju raznovrsnih podsticajnih mehanizama za stimulisanje privredne aktivnosti i stvaranju proizvoda veće dodate vrijednosti.
„Mala i srednja preduzeća, kao pokretači rasta, zahtijevaju kontinuiranu podršku kroz nacionalne i EU izvore finansiranja, s posebnim fokusom na mlade, žene i početnike u biznisu, te ulaganja u energetsku efikasnost i zaštitu životne sredine i uvođenje sistema upravljanja kvalitetom i međunarodnih standarda kvaliteta“, zaključila je Jokanović.
Intervju sa Jokanović realizovan je kroz projekat “28do28” koji agencija MINA sprovodi u saradnji sa Ministarstvom evropskih poslova, kroz EU4ME projekat, u cilju predstavljanja pregovaračke strukture i napretka u procesu pregovora Crne Gore sa EU.