Direktor Direktorata za evropske fondove pri Ministarstvu evropskih poslova Bojan Vujović gostovao je u emisiji „Okvir“, posvećenoj novom Planu rasta za Zapadni Balkan, koji je nedavno predstavila Evropska komisija.
On je tom prilikom naglasio da i dalje nemamo zvaničnu potvrdu od strane Evropske komisije o kojim tačno iznosima je riječ, ali je uvjeren da je to svakako više nego što u prosjeku dobijamo na godišnjem nivou kroz različite instrumente, predpristupne podsticaje.
„Do sada je to bilo godišnje oko 70 do 80 miliona. Prošla godina je možda bila malo produktivnija, pa smo imali neku cifru od 120 miliona eura odobrenih sredstava. Ovo što nudi Plan rasta su zaista dodatna sredstva i negdje ih vidimo kao kompenzaciju za ono što su troškovi ključnih reformi koje prate proces pristupanja. Činjenica je da reforme jesu skupe, jesu zahtjevne u različitim oblastima i namjera EU je da nam na ovaj način nadoknadi i to, što će biti potencijalno troškovi”, navodi Vujović.
Kada su u pitanju sami kapaciteti u vladi, odnosno u resornim ministarstvima, Vujović kaže da je potrebno da se broj ljudi koji radi na povlačenju tih sredstava stalno uvećava.
“Svakako je planirano da se reaguje hitno, jer ono što su trenutni kapaciteti vjerovatno neće biti dovoljni za absorpciju ovakvog uvećanog iznosa sredstava. To je u ovom trenutku nekih 220 ljudi na nivou svih institucija u sistemu i na nivou svih instrumenata. Potreban broj zavisi od toga koliko svaka institucija procijeni da je potrebno na osnovu količine posla. Na nivou Ministarstva evropskih poslova, kao centralnog koordinatora evropskih fondova, u ovom trenutku nedostaje nam nekih 15-ak ljudi”, kazao je Vujović.
Pored Vujovića, gosti emisije „Okvir“ bili su profesorica Ekonomskog fakulteta Gordana Đurović i istraživač javnih politika pri Institutu Alternativne Marko Sošić.
Đurovič je istakla da je nova pomoć Evropske komisije Zapadnom Balkanu od šest milijardi eura svakako dobra stvar, ali je pitanje koliko ćemo od tog novca iskoristiti.
“Imajući u vidu naše ograničene administrativne kapacitete i da smo, ipak, najmanja administracija u regionu i da nismo baš toliko spremni kada govorimo o individualnim projektima, recimo u energetici ili životnoj sredini, pitanje je koliko ćemo tog novca povući. Kada Evropska unija želi da se dodatno zaduži, da pomogne Zapadnom Balkanu, kao što sad pomaže intenzivno recimo Ukrajini, ali i drugim zemljama, kao Moldaviji, znači da će od nas dosta i tražiti. Prvenstveno po pitanju ekonomske integracije, ali i uvijek pratećeg zakonodavstva”, kaže Đurović.
Istu bojazan dijeli i Sošić, koji nije optimista da ćemo uspjeti da iskoristimo sva sredstva.
“Kada govorimo o ovom novom instrumentu, Planu rasta za Zapadni Balkan, ključna stvar će se ticati infrastrukturnih projekata. Jer od tih šest milijardi eura, tri milijarde eura će ići upravo zapadno-balkanskom investicionom okviru iz koga se finansiraju ključni infrastrukturni projekti u pet oblasti, dakle, od saobraćaja, energetike, preko društvenih djelatnosti, digitalne infrastrukture, zaštite životne sredine itd. Dakle, kada pričamo o tome šta nam je potrebno da bismo ta sredstva privukli, najprije je potrebno da imamo dobre, zrele, kvalitetne infrastrukturne projekte koji će, onda kada se sa njima prijavimo, dobiti dobre ocjene i dobiti sredstva da se finansiraju”, kazao je Sošić.
Više o zaključcima i ocjenama iz emisije možete pročitati na sajtu Radio Televizije Crne Gore.
