U susret zvaničnoj posjeti Crnoj Gori 5. septembra, evropska komesarka za saobraćaj, Violeta Bulc, u intervjuu za novinsku agenciju MINA, govori o značaju saobraćajnog sektora, njenoj viziji za razvoj infrastrukture u Evropi, i stanju u Crnoj Gori u ovoj oblasti kao i podršci Evropske unije za razvoj saobraćajne infrastrukture u Crnoj Gori.
MINA: Kolika je važnost saobraćaja za dalji razvoj jedinstvenog tržišta i unapređenje konkurentske pozicije Evropske unije? Šta će u narednom periodu biti prioritet u EU, ali i članicama kandidatima kada je u pitanju saobraćaj?
BULC: Saobraćajni sektor je od temeljnog značaja za privredu i društvo Evropske unije. On obuhvata složenu mrežu privatnih i javnih preduzeća koja dopremaju dobra evropskim potrošačima, snabdijevaju evropske operatere i pomažu pri ispunjavanju potreba evropskih putnika kada je riječ o mobilnosti. Efikasne saobraćajne usluge i infrastruktura su ključni za ekonomski rast i koheziju među različitim regionima. Takođe su važni za trgovinsku konkurentnost.
Cilj saobraćajne politike EU se stoga svodi na poboljšanje konkurentnosti i ekonomske i ekološke održivosti transportnog sistema Unije. Moramo da promovišemo multimodalnost i djelotvornu upotrebu svih oblika prevoza, što zahtijeva kako efikasan jedinstveni evropski saobraćajni prostor tako i modernu infrastrukturu. Čitav talas inovacija će uskoro donijeti revoluciju u transportnom sektoru, a njega će donijeti upotreba novih izvora energije, moderne elektronike i informatičke i komunikacione tehnologije. EU mora prihvatiti i stimulisati ovakve šanse.
Komisija će nastaviti da ulaže napore kako bi ostvarila mobilnost uz niske emisije ugljen-dioksida. Upravo smo pred ljetnje godišnje odmore objavili Strategiju Komisije u ovoj oblasti. Moramo i da se više posvetimo socijalnim pitanjima i uslovima rada u sektoru transporta, i da obratimo više pažnje na potrebe i prava korisnika prevoza promovišući pristup usmjeren na pružanje usluga.
Ovi prioriteti su jednako važni za zemlje kandidate koje žele da postanu dio saobraćajnog tržišta EU.
MINA: Koliko je, prema Vašem mišljenju, važno ulaganje u saobraćaj i kakva je Vaša vizija razvoja infrastrukture u Evropi?
BULC: U sektoru transporta radi oko 20 miliona građana EU. Istovremeno, investicije u oblasti saobraćaja su ključne za budućnost Evrope i za jačanje održivog rasta. Želimo da Evropa bude pristupačna kako ljudima tako i preduzećima.
Evropa je zasnovana na policentričnom, uravnoteženom sistemu koji ne može funkcionisati bez odgovarajuće, multimodalne povezanosti među svojim centrima. Efikasna i inovativna saobraćajna infrastruktura i usluge neophodni su da bismo smanjili emisije ugljen-dioksida u ovoj oblasti za 60% – čime ispunjavamo obaveze sa klimatskog samita u Parizu – a i da bismo riješili problem saobraćajnih zastoja koji koštaju više od jedan odsto BDP-a EU.
U cilju ostvarivanja ove vizije, moramo da modernizujemo naš saobraćajni sistem i da premostimo istorijski infrastrukturni jaz između “starih” i “novih” država članica. Moja vizija za razvoj saobraćajne infrastrukture oslikava se u Jedinstvenom evropskom saobraćajnom prostoru bez ikakvih barijera između nacionalnih saobraćajnih sistema, bez barijera u oblicima prevoza i saobraćajnim operacijama. Da bismo ostvarili ove ciljeve, moramo mnogo ulagati u prekogranično povezivanje, kao i u efikasan, multimodalni i pametan saobraćajni sistem, a sve u okviru koordinisanog pristupa sa energetskom politikom EU.
MINA: Koliko je Crna Gora odmakla kada je u pitanju Poglavlje 14 – Saobraćajna politika i koliko je usklađeno crnogorsko zakonodavstvo sa EU pravnom tekovinom kada je u pitanju ta oblast?
BULC: Činjenica da su pristupni pregovori u poglavlju 14 otvoreni u decembru 2015. predstavlja priznanje naporima uloženim u ovoj oblasti. Crna Gora je ostvarila značajan napredak po pitanju usklađivanja svog zakonodavstva sa pravilima EU, i nastavlja da ide tim putem.
Sigurno da postoji još važnog posla pred Crnom Gorom kako bi ispunila obaveze koje proističu iz članstva u EU u ovoj oblasti. Komisija je spremna da i dalje pruža smjernice i pomaže Crnoj Gori u ovoj fazi pregovaranja. Završetkom ovog procesa, unaprijediće se zaštita prava putnika, bezbjednosni standardi za sve vrste prevoza će biti bolji, pojačaće se konkurentnost, a smanjiće se i cijene za usluge prevoza.
MINA: Šta je ono na čemu Crna Gora treba još da radi kada je u pitanju saobraćaj i infrastruktura, posebno imajući u vidu njen značaj za razvoj turizma, koji je strateška grana crnogorske privrede?
BULC: Dobra saobraćajna mreža je katalizator ekonomskog rasta i ključna je za aktivnosti poput trgovine, ili kao što ste i sami rekli, za turizam. Međutim, izgrađivanje kvalitetne infrastrukture sa sobom nosi i troškove, kako finansijske tako i ekološke. Za zemlju poput Crne Gore, od ključne je važnosti da se obezbijedi ravnoteža između ta dva faktora i da se infrastruktura razvija na održiv način.
Crna Gora bi takođe trebalo da razmišlja unaprijed i da predvidi koji su to trendovi u narednim decenijama: dekarbonizacija sektora transporta, pametni saobraćajni sistemi, itd. Kada je riječ o glavnim urbanim centrima i primorju, koji već trpe posljedice saobraćajnih zakrčenja, Crna Gora bi trebalo da promoviše saobraćajna rješenja koja su održiva i ekološka, te da izbjegava razvojni model koji je previše fokusiran na automobile.
MINA: Kako ocjenjujete projekat gradnje autoputa u Crnoj Gori? Da li taj projekat, prema Vašem mišljenju, predstavlja rizik po javne finansije?
BULC: U okviru agende povezivanja, Komisija je prepoznala važnost obezbjeđivanja odgovarajućih saobraćajnih veza između Crne Gore i njenih susjeda i dalje ka EU zemljama. Putna veza Bar-Boljare je uključena u glavnu mrežu.
I dok je na svakoj pojedinačnoj zemlji da odluči o izboru investicionih projekata, Komisija je u nekoliko navrata naglasila da projekti u zemljama kandidatima moraju da ispunjavaju standarde EU koji se primjenjuju u javnim nabavkama, zaštiti životne sredine i državnoj pomoći, te da ne ugrožavaju ekonomsku stabilnost zemlje.
Takođe, infrastrukturne projekte treba da prate jeftinije regulatorne reforme, uključujući mjere koje imaju za cilj da riješe problem gužvi, da unaprijede tok saobraćaja ali i bezbjednost na putevima.
MINA: Kolika je bila podrška EU Crnoj Gori kada je u pitanju razvoj saobraćaja i infrastrukture?
BULC: EU pruža finansijsku podršku Crnoj Gori tokom procesa pristupanja, kako u vidu tehničke pomoći tako i kroz infrastrukturne investicije. U periodu od 2017. do 2014. pored kredita Evropske investicione banke koji su uglavnom usmjereni na željeznički saobraćaj, EU je pružila preko 32 miliona eura bespovratnih sredstava za saobraćajne i infrastrukturne projekte u Crnoj Gori. Samo u 2015. godini, u okviru paketa povezivanja koji je usvojen na Bečkom samitu, Crna Gora je dobila dodatnih 20 miliona eura bespovratnih sredstava za sufinansiranje željezničke pruge Bar-Vrbnica.
Delegacija Evropske unije u Crnoj Gori