U Beču danas počinje dvodnevna konferencija o Zapadnom Balkanu, kao nastavak berlinskog procesa koji je prošle godine inicirala njemačka kancelarka Angela Merkel.
Konferencija će biti u znaku Zapadnog Balkana, a prvi događaj vezan za region je potpisivanje sporazuma o razgraničenju Crne Gore i Bosne i Hercegovine (BiH), kojem će prisustvovati predsedavajući Predsjedništva BiH Dragan Čović i predsjednik Crne Gore Filip Vujanović, kao i šef austrijske države Hajnc Fišer.
Za popodne je najavljen Forum civilnog društva Zapadnog Balkana, čiji je domaćin šef austrijske diplomatije Sebastijan Kurc, a učesnici su premijeri Srbije i Albanije, Aleksandar Vučić i Edi Rama.
U večernjim satim planirana je prijateljska fudbalska utakmica između FC-Future EU i FC-EU.
U dresu Future EU igraće albanski premijer Rama, kosovski šef diplomatije Hašim Tači i ministri spoljnih poslova Crne Gore, Makedonije i BiH, Igor Lukšić, Nikola Poposki, Igor Crnadak, kao i predstavnik Vlade Srbije.
Sudija će biti evropski komesar Johanes Han, a za ekipu EU će, između ostalih igrati austrijski šef diplomatije i slovenački premijer Miro Cerar.
Centralni događaj biće održani u četvrtak, za kada su u jutarnjim satima planirani sastanci u vezi sa izgradnjom autoputa Niš-Priština-Drač (Durs) i radni doručak ministara privrede regiona i EU, prenosi Tanjug.
Samit će u 11 sati otvoriti austrijski kancelar Verner Fajman, a o rezultatima, po završetku, javnost će informisati on, Merkel, visoka predstavnica za spoljnu politiku EU Federika Mogerini i Vučić u ime regiona.
Istovremeno biće održani odvojeni sastanci šefova diplomatija i ministara privrede zemalja regiona i predstavnika EU.
Bečki skup će biti prilika za predstavljanje infrastrukturnih projekata regiona, ali će zbog aktuelne situacije on biti u znaku problema sa azilantima.
Domaćin samita kancelar Fajman je najavio da će ohrabriti zemlje Zapadnog Balkana za dalje sprovođenje reformi odajući priznanje dosadašnjim naporima.
On je, povodom skupa, najavio da će se na konferenciji založiti za borbu protiv nezaposlenosti mladih.
„Evropska perspektiva za Zapadni Balkan je od velikog značaja“, saopštio je ranije Fajman.
On je istakao da su zemlje Zapadnog Balkana već sada preduzele značajne napore, ali da predstoje reforme koje treba sprovesti, pre svega, u oblasti vladavine prava i borbe protiv korupcije.
Šef austrijske diplomatije će, kako se očekuje, na samitu ponoviti svoj stav od pet tačaka za rješenje problema migranata.
Kurc se u tom predlogu zalaže za pojačanu policijsku saradnju i podršku lokalnih vlasti država Zapadnog Balkana, kao i njihovo uključenje u interna razmišljanja EU.
On je u predlogu za suočavanje sa problemom migranata u pet tačaka zatražio aktivno uključenje zapadno-balkanskih država u interna razmišljanja EU.
Kurc se, takođe, založio za podršku zemalja regiona, uz, ako je to potrebno, i dodatna sredstva iz IPA fondova.
Smatra i da je bitna interna koordinacija u EU, po pitanju zajedničkog proglašavanja „sigurnih bezbjednih država porijekla“.
Kada je riječ o zaštiti spoljne granice EU, Kurc je ocenio da bi bilo potrebno i ispred granica Grčke i Bugarske sprovesti zajedničko djelovanje i kontrole spoljne međe Unije i ukazao na neophodnost saradnje, na primer, sa Turskom zemljom u kojoj počinje lanac krijumčara ljudi.
Šef austrijske diplomatije se zalaže i za jačanje misije Fronteksa, ukazujući da srednjeročno EU treba zajedničku integrisanu zaštitu spoljne granice.
Isto tako, on je ocijenio da su neophodna finansijska sredstva EU za prihvatne centre u Grčkoj i Italiji.
Izvor: MINA
