Evropska banka za obnovu i razvoj u najnovijim prognozama nije mijenjala projekciju rasta crnogorske ekonomije u ovoj godini, koja je ostala na tri odsto.
EBRD u aprilskim prognozama očekuje da ekonomija Crne Gore, koja je, kako su naveli, porasla razočaravajućih 1,5 odsto u prošloj godini, dostigne rast od oko tri odsto u ovoj i 3,7 odsto u narednoj godini.
“Očekuje se da Crna Gora ima velike benefite od projekta autoputa koji u najvećem dijelu finansiraju Kinezi i od oživljavanja prihoda od turizma”, navodi se u saopštenju EBRD.
EBRD je u januarskim prognozama povećala projekciju rasta za crnogorsku ekonomiju u ovoj godini na tri odsto.
U Izvještaju EBRD-a o izgledima za ekonomije u jugoistočnoj Evropi (JIE), koji je objavljen danas, saopšteno je da se oni poboljšavaju u pozadini ublažavanja monetarne politike u eurozoni, slabijeg eura i nižih cijena robe, dok faktori domaće politike postaju sve važniji.
“Nakon teške prošle godine, izvještaj predviđa rast u JIE do 2,3 odsto u ovoj godini i onda dalje do 2,8 odsto u narednoj. Međutim, visok nivo nenaplativih kredita (NPL) i neizvjesnost vezano za Grčku predstavljaju značajne rizike za ekonomije u region”, smatraju u EBRD.
Kvantitativno popuštanje Evropske centralne banke (ECB), kako su objasnili, je omogućilo lakše monetarne uslove u zemljama sa bliskim ekonomskim vezama sa eurozonom.
“Međutim, dobri izgledi za eurozonu mogu biti narušeni nestabilnošću vezanom za Grčku”, navodi se u izvještaju.
Na zapadnom Balkanu, kako su dodali, makedonska ekonomija nastavlja da raste najbržim tempom u regionu.
“Očekuje se da bruto domaći proizvod (BDP) poraste 3,5 odsto u ovoj godini i još 3,7 odsto u narednoj. Rizici uglavnom potiču od unutrašnjih političkih sporova”, kazali su predstavnici EBRD.
Oni su naveli da je makroekonomski učinak Albanije imao koristi od aranžmana sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) u ovoj godini.
“Međutim, teške poplave koje su zemlju pogodile ranije ove godine, visoki nivo problematičnih kredita i negativno prelivanje iz grčke ekonomske krize, ostaju ključni rizici. EBRD očekuje rast od tri odsto u narednoj, nakon 2,5 odsto u ovoj godini”, navodi se u izvještaju.
Uprkos izazovnom ekonomskom okruženju, očekuje se da se rast u Bosni i Hercegovini ubrza u ovoj godini, sa 2,5 odsto.
“Dalji rast od tri odsto se predviđa za narednu godinu sa planiranim velikim projektima u sektoru saobraćaja i energetike i pozitivnijim izgledima za eurozonu i region, koji će biti glavni pokretači rasta”, smatraju u EBRD.
Iz EBRD-a su, kada je u pitanju Kosovo, saopštili da su izgledi za ovu godinu nešto bolji s obzirom na to da je politička neizvjesnost koja je dominirala tokom prošle godine, riješena.
“Međutim, povjerenje i investicije su i dalje dosta prigušene. Kao rezultat toga, EBRD je revidirao naniže svoju prognozu za ovu godinu na 2,5 odsto, sa 3,5 odsto u januaru. Rast od 3,5 odsto se predviđa za narednu godinu”, rekli su iz EBRD.
Uprkos izazovnim ekonomskim uslovima nakon velikih poplava i nedavno sprovedenih mjera štednje u okviru programa MMF-a, Srbija će, kako smatraju u EBRD-u, vjerovatno imati skroman oporavak od 0,3 odsto u ovoj godini, nakon recesije u prošloj.
“Međutim, rast kredita i dalje može biti suspregnut zbog visokog nivoa nekvalitetnih kredita. Rast od nešto ispod dva odsto očekuje se tokom naredne godine sa uspješnom implementacijom makroekonomskog programa, daljim ublažavanjem monetarne politike i poboljšanjima u poslovnom okruženju”, navodi se u izvještaju.
EBRD predviđa ukupnu stagnaciju u ovoj godini, širom svih 35 izvještajem obuhvaćenih zemalja i oskudan rast od svega 1,4 odsto u narednoj.
Taj pogled na stvari, kako je ocijenjeno, maskira surove regionalne razlike.
Vršilac dužnosti glavnog ekonomiste Hans Petar Lankes, rekao je da je to vrlo raznolika slika.
“Definitivno postoji prostor za optimizam, posebno u zemljama koje su blisko vezane za eurozonu. Ali ruska recesija je razlog za zabrinutost u mnogim drugim ekonomijama”, rekao je Lankes.
U centralnoj Evropi i baltičkim državama (CEB), prognoze za Poljsku, Sloveniju, Slovačku i Mađarsku su revidirane na bolje, uglavnom zbog optimizma vezanog za monetarnu relaksaciju u eurozoni, koja je došla kao dodatak ranijem pozitivnom uticaju sniženja cijena nafte.
U CEB regiji se očekuje rast od 2,9 odsto u ovoj godini, u poređenju sa prognozom iz januara od 2,6 odsto.
“Rast od tri odsto se predviđa za narednu godinu. Ekonomske konvergencije sa naprednijim zemljama će se nastaviti ozbiljno”, navodi se u izvještaju.
Zemlje u južnom i istočnom Mediteranu (SEMED) su takođe potpomognute jeftinijom naftom i povećanjem povjerenja u najveću ekonomiju u regionu, Egipat.
Uticaj ruske krize, kako su naveli, je pogoršao izglede za istočnu Evropu i Kavkaz i za centralnu Aziju.
“Za samu Rusiju se očekuje da trpi značajnu recesiju sa privredom koja će imati pad od 4,5 odsto u ovoj godini, a od skoro dva odsto u narednoj. Zemlja može da se suoči sa dužim periodom sporog rasta ili stagnacije. Niske cijene nafte i sankcije su uzele svoj danak sa već slabe privrede, sa duboko ukorijenjenim strukturnim problemima”, kazali su iz EBRD-a.
EBRD u Ukrajini očekuje nastavak pritiska na ekonomiju zbog ekonomskog poremećaja na istoku zemlje, negativnog uticaja devalvacije hrivnije, zategnute ekonomske politike, čestih promjena energetskih tarifa i nastavka smanjivanja kreditnih aktivnosti.
“Sada se očekuje smanjenje BDP-a 7,5 odsto u ovoj godini, što predstavlja pogoršanje perspektive u odnosu na januar, kada je predviđeno pet odsto smanjenja”, rekli su iz EBRD-a.
Pod pretpostavkom da se, kako su objasnili, bezbjednosna situacija ne pogoršava, da program MMF-a ostane kako je planirano i da se drugi značajni rizici ne materijalizuju, vjerovatno je da će Ukrajina bilježiti oporavak od oko tri odsto u narednoj godini.
“Brže i uspješne reforme i smanjenje geopolitičkih rizika, mogu poboljšati izglede za privredni rast”, navodi se u izvještaju.
U Turskoj, koja je prošle godine postala najveći pojedinačni primalac EBRD investicija, rast će ostati uglavnom nepromijenjen na tri odsto u ovoj i narednoj godini, znatno ispod dugoročnog potencijala zemlje.
“Turska je bila specifičan primjer zemlje pogođene unakrsnim strujama i razmimoilaženjem monetarne politike u eurozoni i Sjedinjenim Američkim Državama. Konkurentnost Turske u odnosu na eurozonu bi se smanjila dok bi se njeni troškovi pozajmljivanja i pritisci zbog odliva kapitala povećali u skladu sa zatezanjem američke monetarne politike”, navodi se u izvještaju.
Grčka, najnovija zemlja primalac EBRD investicija, je teško pogođena strahovima zbog svojih obaveza vezano za spoljni dug, čak i mogućeg izlaska iz eurozone.
“Po osnovnom scenariju EBRD-a će se Grčka izvući, izbjegavajući drastične političke poteze i sa toliko reformi koje će biti dovoljne da omoguće pokretanje ekonomskog rasta i obezbjeđivanje kontinuirane podrške međunarodne zajednice”, zaključuje se u saopštenju.
Izvor: Mina-business